Od cr­no­gor­ske dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti da­nas se na­vr­ša­va de­set go­di­na, a broj­ni pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih struk­tu­ra, ne­vla­di­nog sek­to­ra i di­plo­ma­te sma­tra­ju da je dr­ža­va Cr­na Go­ra u stva­ri sa­da ima­nje po­ro­di­ce pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Šef cr­no­gor­skog re­ži­ma, ko­ji je i na če­lu De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), po­ve­zu­je se sa broj­nim afe­ra­ma, dok nje­gov pri­vat­ni bi­znis cvje­ta. Isto je i sa nje­go­vim bra­tom Acom Đu­ka­no­vi­ćem, ali i pre­mi­je­ro­vim dru­gim naj­bli­žim srod­ni­ci­ma, se­strom Anom (ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom i eks­klu­ziv­no za­stu­pa naj­va­žni­je stra­ne in­ve­sti­to­re) i si­nom Bla­žom (ko­ji sa­da ima fir­mu, če­sto pr­vo­ran­gi­ra­nu na jav­nim ten­de­ri­ma).
Ne­ka­da­šnji li­der Blo­ka za oču­va­nje dr­žav­ne za­jed­ni­ce sa Sr­bi­jom Pre­drag Bu­la­to­vić ka­že za „Dan” da se za pr­o­te­klih de­set go­di­na po­tvr­di­lo da je Cr­na Go­ra po­sta­la pri­vat­na dr­ža­va Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– De­set go­di­na ka­sni­je, za Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je naj­ve­ća te­ko­vi­na po­kra­de­nog re­fe­ren­du­ma to što je uspio da sa po­zi­ci­je pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne smi­je­ni Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća, čo­vje­ka ko­ji ga je do­veo na pro­gram­ske po­zi­ci­je ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re. Dru­gih i krup­ni­jih re­zul­ta­ta Đu­ka­no­vić ne mo­že da sa­op­šti. Sa ža­lje­njem mo­že­mo da kon­sta­tu­je­mo, a u isto vri­je­me i da iz­ra­zi­mo za­do­volj­stvo, što su po­tvr­đe­ni na­ši ta­da­šnji sta­vo­vi da će Cr­na Go­ra po­sta­ti pri­vat­na dr­ža­va Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – po­ru­čio je Bu­la­to­vić.
Ka­ko je do­dao, Cr­na Go­ra je ras­pro­da­ta, opljač­ka­na i opu­sto­še­na.
– Cr­na Go­ra ni­je dr­ža­va vla­da­vi­ne pra­va. De­set go­di­na ka­sni­je, za­o­kru­žu­je se na glo­bal­nom pla­nu su­šti­na ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re. To je bio stra­te­ški cilj Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i NA­TO-a usmje­ren pro­tiv Sr­bi­je. Raz­bi­ja­njem dr­žav­ne za­jed­ni­ce otvo­ren je la­ga­ni put za stva­ra­nje la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo. Dru­gi dio ci­lja je da se u pred­ve­čer­je de­se­to­go­di­šnji­ce rfe­ren­du­ma pot­pi­še pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. To je bio stra­te­ški cilj SAD – na­veo je Bu­la­to­vić.
De­set go­di­na na­kon re­fe­ren­du­ma, ka­ko is­ti­če, po­ka­za­lo se i da je Ru­si­ja ima­la po­gre­šnu pro­cje­nu ti­me što je po­dr­ža­va­la ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re.
– Evi­dent­no je da je ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re is­ko­ri­šće­na za an­ti­ru­sku po­li­ti­ku. Otvo­ren je pro­stor da se kroz učla­nje­nje Cr­ne Go­re omo­gu­ći ši­re­nje NA­TO-a, sa ci­ljem da se na­ne­se ge­o­stra­te­ška šte­ta Ru­si­ji – ka­že ne­ka­da­šnji čel­nik Blo­ka za oču­va­nje dr­žav­ne za­jed­ni­ce, a sa­da funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je i De­mo­krat­skog fron­ta.
Pod­sje­tio je da je De­mo­krat­ska na­rod­na par­ti­ja, uz uče­šće re­le­vant­nih agen­ci­ja, ne­dav­no ura­di­la dva is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja ko­ja su po­ka­za­la da je je­dva 50 od­sto gra­đa­na za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re.
– To zna­či da je de­set go­di­na ka­sni­je Cr­na Go­ra na isti na­čin po­di­je­lje­na kao i 2006. go­di­ne. Kon­cept ova­kve ne­za­vi­sne dr­ža­ve oči­gled­no ni na­kon de­ce­ni­ju ni­je za­ži­vio me­đu gra­đa­ni­ma – za­klju­čio je Bu­la­to­vić.
U pro­te­kloj de­ce­ni­ji eko­nom­ski pa­ra­me­tri u Cr­noj Go­ri su se znat­no po­gor­ša­li. Jav­ni dug se za de­set go­di­na udvo­stru­čio, a dr­ža­va je ga­ran­to­va­la za pre­ko po­la mi­li­jar­de eura. Osim što ima­mo pre­ko 40 ne­ri­je­še­nih ubi­sta­va, sud­stvo još ne po­ka­zu­je zna­ke da se su­štin­ski odvo­ji­lo od iz­vr­šne vla­sti. Po­ra­sla je ne­za­po­sle­nost, pla­te su i da­lje ni­ske, pro­sječ­na je ne­što is­pod 500 eura. Mno­gi sma­tra­ju da in­sti­tu­ci­je se­lek­tiv­no pri­mje­nju­ju za­ko­ne ko­ji re­gu­li­šu pi­ta­nja pri­vat­nog pred­u­zet­ni­štva.
Dok ve­ći­na cr­no­gor­skih gra­đa­na gr­ca u si­ro­ma­štvu, obje­lo­da­nje­no je da je pre­mi­je­rov se­strić Edin Ko­la­re­vić bio vla­snik sta­na vri­jed­nog 800.000 do­la­ra na Meh­net­nu. Na na­slov­nim stra­na­ma zbog afe­ra u po­sled­nje vri­je­me je i pre­mi­je­ro­va se­strič­na Emi­na Ko­la­re­vić.
Ne­ka­da­šnji ko­or­di­na­tor Blo­ka za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re Bran­ko Lu­ko­vac u iz­ja­vi za „Dan” na­gla­ša­va da je u pro­te­klih de­set go­di­na mno­go vi­še po­stig­nu­to na me­đu­na­rod­nom ne­go na unu­tra­šnjem pla­nu. Ka­ko je ka­zao, ve­o­ma do­bro se raz­vi­ja­ju od­no­si sa Sr­bi­jom, kao i sa dru­gim su­sje­di­ma, od­no­sno dr­ža­va­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. Zna­čaj­no je, ocje­nju­je Lu­ko­vac, ubr­zan na­pre­dak pre­ma evrop­skim i evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma, a taj put je bio pot­pu­no blo­ki­ran u okvi­ri­ma ra­ni­je dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra.
– Na unu­tra­šnjem po­li­tič­kom, eko­nom­skom i so­ci­jal­nom pla­nu, po­čeo je pro­ces re­for­mi i ovla­da­va­nja vri­jed­no­sti­ma i stan­dar­di­ma raz­vi­je­nih za­pad­nih ze­ma­lja. Bez na­pret­ka u ključ­nim re­for­ma­ma ne bi bio mo­guć na­pre­dak pre­ma in­te­gra­ci­ja­ma. Ipak, on se od­vi­ja spo­ro, po­seb­no ka­da je ri­ječ o im­ple­men­ta­ci­ji no­vih za­ko­na i stan­dar­da. Još je do­mi­nan­tan po­gre­šan si­stem vri­jed­no­sti, gdje su par­tij­ska pri­pad­nost, po­dob­nost i bli­skost vla­sti mno­go va­žni­ji od zna­nja, spo­sob­no­sti, re­zul­ta­ta, pra­vič­no­sti i hu­ma­no­sti – ka­že Lu­ko­vac.
Uka­zu­je da ne­ma na­pret­ka ni u pre­vla­da­va­nju po­dje­la, ka­ko bi Cr­na Go­ra uisti­nu bi­la pro­stran i udo­ban dom za sve, da bi je svi jed­na­ko osje­ća­li svo­jom dr­ža­vom.
– Sve stra­ne no­se od­go­vor­nost za ta­kvo sta­nje. Bez ob­zi­ra na sta­ti­sti­ke ko­je go­vo­re o ra­stu dru­štve­nog pro­iz­vo­da i do­hot­ka po sta­nov­ni­ku, ja­sno je da je stan­dard ve­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re ni­zak, da se te­ško ži­vi. In­du­stri­ja, po­seb­no pre­ra­đi­vač­ka, go­to­vo je pot­pu­no ne­sta­la u pro­ce­su tran­zi­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je. Ni­je ostva­ren na­pre­dak ni u rav­no­mjer­ni­jem re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju, od­no­sno u br­žem raz­vo­ju sje­ve­ra, te u in­te­gra­ci­ji svih pod­ruč­ja Cr­ne Go­re – re­kao je Lu­ko­vac.
Ka­ko je do­dao, jed­nom ri­ječ­ju, na mi­ran, de­mo­krat­ski na­čin ostva­re­na je i ob­no­vlje­na ne­za­vi­snost, pa je Cr­na Go­ra po­sta­la rav­no­prav­na sa dru­gim dr­ža­va­ma ra­ni­je Ju­go­sla­vi­je, su­ve­re­na i u pot­pu­no­sti od­go­vor­na za svoj raz­voj.
– Ti­me je omo­gu­će­no da znat­no una­pri­je­di od­no­se sa su­sje­di­ma, da bu­de či­ni­lac sta­bil­no­sti, sa­rad­nje i po­vje­re­nja u re­gi­o­nu, kao i da, bez op­te­re­će­nja ra­ni­jim okvi­rom, ubr­za­nim tem­pom na­pre­du­je pre­ma ši­rim in­te­gra­ci­ja­ma. Za no­vu de­ka­du i no­ve ge­ne­ra­ci­je po­li­ti­ča­ra osta­ju krup­ni za­da­ci da bi, jed­na­ko ta­ko, na­pre­do­va­la u raz­vo­ju prav­ne dr­ža­ve, so­ci­jal­ne prav­de, gra­đan­skog mul­ti­kul­tu­ral­nog dru­štva i de­mo­krat­skih od­no­sa u nje­mu – za­klju­ču­je Lu­ko­vac.
Iako je ne­po­sred­no pri­je re­fe­ren­du­ma i na­kon nje­ga tvr­dio da će do­ći do ra­pid­nog po­ve­ća­nja ži­vot­nog stan­dar­da, i sam pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ne­dav­no pri­znao da je Cr­na Go­ra da­le­ko od evrop­skog stan­dar­da po pi­ta­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na. Stva­ri do­dat­no uslo­žnja­va­ju ka­ta­stro­fal­ne pri­va­ti­za­ci­je ko­je su hi­lja­de rad­ni­ka osta­vi­le bez po­sla.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­že da je bi­lo po­ten­ci­ja­la da Cr­na Go­ra u pro­te­kloj de­ce­ni­ji ostva­ri zna­tan eko­nom­ski i pri­vred­ni rast, ali se, ka­ko is­ti­če, do­go­di­lo su­prot­no, što je na­ro­či­to vi­dlji­vo na pri­mje­ru pri­va­ti­za­ci­je naj­ve­ćih pred­u­ze­ća.
– Mi­slim da su to go­di­ne ko­je je obi­lje­ži­lo ve­li­ko za­du­ži­va­nje i je­dan pro­pa­li pro­je­kat pri­va­ti­za­ci­je ve­li­kih fir­mi, na­kon če­ga ni­je­smo do­bi­li ni­šta do­bro. Ono što se ni­je de­si­lo i što je naj­po­ra­zni­je je­ste da dr­ža­va na­kon pro­da­je tih pred­u­ze­ća no­vac ni­je ulo­ži­la u otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta – re­kao je Le­kić za RSE.
Dr­ža­va, ka­ko sma­tra, oči­gled­no to ni­je is­ko­ri­sti­la.
– Ve­ći­na tih ve­li­kih pred­u­ze­ća da­nas su za­tvo­re­na, a gra­đa­ni od nji­ho­ve pro­da­je ni­je­su ima­li ni­ka­kvu ko­rist – na­veo je Le­kić.
Dra­stič­ni pri­mje­ri kr­še­nja za­ko­na vi­đe­ni su i u obla­sti iz­bor­nog pro­ce­sa, što je po­seb­no obje­lo­da­nje­no u afe­ri „Sni­mak” ko­ju je po­kre­nuo „Dan”. Zbog to­ga je ne­dav­no kon­sti­tu­i­sa­na vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja, iz­me­đu vla­sti i di­je­la opo­zi­ci­je, s ci­ljem da pri­pre­mi de­mo­krat­ske i fer iz­bo­re u ok­to­bru.
Pred­sjed­nik Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ra­o­nić sma­tra da se pro­te­klih de­set go­di­na mo­glo is­ko­ri­sti­ti efi­ka­sni­je. On je za „Dan” sa­op­štio da in­sti­tu­ci­je još ni­je­su do­volj­no ja­ke i ne­za­vi­sne, a upra­vo one či­ne dr­ža­vu.
– Ne­za­vi­sna dr­ža­va je pri­rod­ni i je­di­ni put ko­jim se mo­glo ići, ali je ve­o­ma bit­no da na­red­nih de­set go­di­na is­ko­ri­sti­mo mno­go bo­lje, ka­ko bi lju­di bi­li za­do­volj­ni dr­žav­nim apar­atom i na taj na­čin osje­ti­li ve­za­nost za dr­ža­vu – za­klju­čio je Ra­o­nić.
M.VE­ŠO­VIĆ
V.RA­DE­NO­VIĆ


Rak­če­vić: Ra­di­ti na po­mi­re­nju

Pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­for­mska ak­ci­ja (URA) Žar­ko Rak­če­vić re­kao je da Cr­na Go­ra mo­ra bi­ti dru­ga­či­ja, dr­ža­va svih gr­đa­na, a ne pro­bra­nih or­ta­ka, part­ne­ra, ku­mo­va. Rak­če­vić je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re re­kao da URA ima ve­li­ko po­što­va­nje pre­ma dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, nje­noj za­sta­vi i sim­bo­li­ma.
– I mi se to­ga ne sti­di­mo. Da bi bi­la vječ­na, Cr­na Go­ra mo­ra bi­ti dr­ža­va i onih gra­đa­na ko­ji su 21. ma­ja 2006. go­di­ne zo­kru­ži­li „za”, ali i onih 45 od­sto ko­ji su re­kli „ne”. Vri­je­me je da ozbilj­ni lju­di i po­li­tič­ke gru­pa­ci­je, dru­štve­ne po­li­tič­ke eli­te, ra­de na po­mi­re­nju Cr­ne Go­re a ne na pro­du­blji­va­nju po­dje­la – re­kao je Rak­če­vić.
On je oci­je­nio da Cr­na Go­ra ne mo­že bi­ti dr­ža­va za­tvo­re­nih fa­bri­ka, uni­šte­nih pri­rod­nih re­sur­sa, iz ko­je se ise­lja­va­ju de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di.
– Ta­kva Cr­na Go­ra ne mo­že bi­ti vječ­na i ni­je odr­ži­va. Cr­na Go­ra ni­je pri­mjer do­bro or­ga­ni­zo­va­nog dru­štva, već po­sta­je pri­mjer dru­štva do­bro or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­na­la­ca – ka­zao je Rak­če­vić.
Ob­ja­snio je da će URA sa­ra­đi­va­ti sa oni­ma ko­ji ne do­vo­de u pi­ta­nje ni Cr­nu Go­ru, ni njen gra­đan­ski kon­cept i evrop­ske in­te­gra­ci­je. Rak­če­vić je na­gla­sio da je neo­p­hod­no pra­vi­ti Cr­nu Go­ru spo­sob­nih lju­di, a ne po­dob­nih par­tij­skih voj­ni­ka.
– U pro­te­klih de­set go­di­na na­pra­vlje­no je mno­go gre­ša­ka ko­je su uda­lja­va­le je­dan broj gra­đa­na od Cr­ne Go­re. Ova­ko ka­ko je sa­da, ka­da se pot­pi­su­je ovo­li­ko spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, ta­kva Cr­na Go­ra ni­je i ne mo­že bi­ti sta­bil­na i odr­ži­va – uka­zao je pred­sjed­nik GP URA.


Mi­lo i nje­go­vi sa­rad­ni­ci opa­sni po gra­đa­ne

Iz De­mo­krat­skog fron­ta su ju­če po­zva­li na­čel­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti u Pod­go­ri­ci Jo­vi­cu Re­če­vi­ća i naj­od­go­vor­ni­je u MUP-u da hit­no do­ne­su rje­še­nje slič­no onom ko­jim su za­bra­ni­li nji­hov pro­test, od­no­sno „da za­bra­ne oku­plja­nje pri­sta­li­ca Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ko­je je na­ja­vlje­no za su­bo­tu na glav­nom grad­skom tr­gu u Pod­go­ri­ci”. Tvr­de da je ne­u­po­re­di­vo vi­še ele­me­na­ta i raz­lo­ga zbog ko­jih je tre­ba­lo za­bra­ni­ti skup DPS-a.
– Da su se MUP i CB ru­ko­vo­di­li pre­su­da­ma, pri­zna­nji­ma o iz­vr­še­nim kri­vič­nim dje­li­ma i op­tu­žni­ca­ma, da­kle, bez ika­kvih bez­bjed­no­snih pro­vje­ra i špi­ju­ni­ra­njem pri­ba­vlje­nih pro­cje­na, mo­ra­li su od­mah za­bra­ni­ti skup ko­ji je za­ka­zo DPS. Na toj ma­ni­fe­sta­ci­ji će bi­ti vrh ove par­ti­je, a me­đu nji­ma se na­la­ze osu­đe­ni kri­mi­nal­ci, kao i oni ko­ji se sum­nji­če za naj­te­ža kri­vič­na dje­la i ko­ji su zbog ne­do­stat­ka vla­da­vi­ne pra­va još na slo­bo­di. Da­kle, oso­be ko­je pred­sta­vlja­ju di­rekt­nu opa­snost za gra­đa­ne i nji­ho­vu bez­bjed­nost – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ka­ko is­ti­ču, „i me­đu pri­sta­li­ca­ma pred­sjed­ni­ka DPS-a na­ći će se od­re­đe­ni broj li­ca ko­ja do­la­ze iz pod­ze­mlja, jer ni­je ni­ka­kva taj­na da iza ove po­li­tič­ke op­ci­je u kon­ti­u­ni­te­tu sto­je cr­no­gor­ska ma­fi­ja i nar­ko-di­le­ri, kao i nji­ho­vi part­ne­ri iz re­gi­o­na”.
– Pri­mje­ću­je­mo da skup DPS-a svo­jim pri­su­stvom ne­će ,,uve­li­ča­ti” ne­ke oso­be ko­je su bi­le ve­o­ma va­žne za 21. maj 2006, u pr­vom re­du Na­ser Kelj­men­di, Dar­ko Ša­rić i Sa­fet Ka­lić, jer su slu­žbe­no spri­je­če­ni, od­no­sno na­la­ze se u za­tvo­ri­ma iz­van Cr­ne Go­re. Ali do­bar dio li­ca ko­ja či­ne tu mre­žu, a ko­ja se na­la­ze na slo­bo­di za­hva­lju­ju­ći Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, si­gur­no će bi­ti uz svo­ga še­fa – oci­je­ni­li su iz Fron­ta.
Ka­ko za­klju­ču­ju, ne ula­ze­ći u raz­lo­ge i mo­ti­ve zbog ko­jih se oku­plja­ju pri­sta­li­ce pred­sjed­ni­ka DPS-a, DF ocje­nju­je da bi bi­lo lo­gič­no da se ovo oku­plja­nje od­mah za­bra­ni.


Pa­jo­vić: Po­treb­ne pro­mje­ne

Ob­no­vom ne­za­vi­sno­sti pri­je de­set go­di­na, Cr­na Go­ra je po­ka­za­la sprem­nost i od­go­vor­nost da sa­mo­stal­no od­lu­ču­je o bu­duć­no­sti svo­jih gra­đa­na i cje­lo­kup­ne za­jed­ni­ce. Ovom isto­rij­skom od­lu­kom stvo­re­ni su pred­u­slo­vi za stva­ra­nje pro­spe­ri­tet­ni­je, za­jed­nič­ke bu­duć­no­sti svih gra­đa­na, ka­zao je pred­sjed­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dar­ko Pa­jo­vić.
Pa­jo­vić je u če­stit­ki po­vo­dom Da­na ne­za­vi­sno­sti is­ta­kao da je či­nje­ni­ca da se za ovih de­set go­di­na mo­glo i mo­ra­lo ura­di­ti mno­go vi­še, a po­seb­no na stan­dar­du gra­đa­na, raz­vo­ju eko­no­mi­je, ja­ča­nju vla­da­vi­ne pra­va, što su uslo­vi za stva­ra­nje dr­ža­ve so­ci­jal­ne prav­de i jed­na­ko­sti.
– Vje­ru­je­mo da će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du, upr­kos svim na­go­mi­la­nim pro­ble­mi­ma, us­pje­ti da za­jed­no sa svim gra­đan­ski ori­jen­ti­sa­nim sna­ga­ma do­ne­se­mo nu­žne i de­mo­krat­ske pro­mje­ne – ka­že Pa­jo­vić.


Afe­re vo­de do vr­ha re­ži­ma

Prav­ni za­stup­nik MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić na­vo­di da de­set go­di­na ne­za­vi­sno­sti ni­je oprav­da­lo oče­ki­va­nja u eko­nom­skom i po­li­tič­kom smi­slu iz jed­no­stav­nog ra­zo­ga što je iz­vr­šna vlast, ko­ja de­ce­ni­ja­ma vla­da Cr­nom Go­rom, op­te­re­će­na broj­nim ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma i bli­skim po­ve­za­no­sti­ma sa ak­te­ri­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Re­zul­ta­te tih afe­ra i ve­za sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom mo­že­mo vi­dje­ti go­to­vo na sva­kom ko­ra­ku. Za­to je ne­re­al­no oče­ki­va­ti eko­nom­ski i po­li­tič­ki na­pre­dak, bez ob­zi­ra na dr­žav­no-prav­ni sta­tus Cr­ne Go­re. Pod vođ­stvom ta­kve iz­vr­šne vla­sti, na­pre­dak bi iz­o­stao u sva­kom dr­žav­nom ob­li­ku. Na­ža­lost, te­ško je ote­ti se uti­sku da je Cr­na Go­ra po­sta­la dr­ža­va pod kon­tr­o­lom jed­nog moć­ni­ka i nje­go­ve fa­mi­li­je i bli­skih pri­ja­te­lja, da taj krug li­ca kon­tro­li­še sve in­sti­tu­ci­je i pro­ce­se u Cr­noj Go­ri i da je sto­ga vla­da­vi­na pra­va još pri­lič­no da­le­ko – re­kao je Ra­du­lo­vić za „Dan”.


Pre­mi­jer go­mi­la bo­gat­stvo i pro­go­ni kri­ti­ča­re

Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pro­gla­šen je ne­dav­no za lič­nost ko­ja je naj­vi­še do­pri­ni­je­la pro­mo­vi­sa­nju kri­mi­na­la, ko­rup­ci­je i ne­gra­đan­skog dru­štva, na kon­kur­su ko­ji je spro­ve­la me­đu­na­rod­na no­vi­nar­ska or­ga­ni­za­ci­ja Pro­je­kat za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP). Ne­ki od nje­go­vih naj­zna­čaj­ni­jih po­slo­va su, ka­ko je sa­op­štio OC­CRP, to što su Đu­ka­no­vić i nje­go­vi bli­ski sa­rad­ni­ci bi­li uklju­če­ni u ve­li­ki po­sao kri­jum­ča­re­nja ci­ga­re­ta sa ita­li­jan­skim kri­mi­nal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma Sa­kra ko­ro­na uni­ta i Ka­mo­ra. Op­tu­žen je u Ba­ri­ju i otvo­re­no je pri­znao da je ova tr­go­vi­na po­sto­ja­la, ali je re­kao da je nje­go­voj ze­mlji bio po­tre­ban no­vac. Po­zvao se na di­plo­mat­ski imu­ni­tet ka­ko bi op­tu­žbe pro­tiv nje­ga bi­le od­ba­če­ne.
Iako pre­mi­jer tvr­di da je za­u­sta­vio kri­jum­ča­re­nje, OC­CRP je ot­krio da je Đu­ka­no­vi­ćev šef obez­bje­đe­nja upra­vljao ostr­vom Sve­ti Ni­ko­la, ko­je se ko­ri­sti­lo za kri­jum­ča­re­nje ci­ga­re­ta. Đu­ka­no­vi­ćev bli­zak pri­ja­telj Stan­ko Su­bo­tić jed­no vri­je­me je bio vla­snik ostr­va.
Ovaj kon­tro­verz­ni bi­zni­smen bio je op­tu­žen ali ni­kad osu­đen za ak­tiv­no­sti u ve­zi sa kri­jum­ča­re­njem ci­ga­re­ta.
Đu­ka­no­vić je od Cr­ne Go­re na­pra­vio je si­gur­ni raj za broj­ne kon­to­verz­ne lič­no­sti iz kru­ga or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, uklju­ču­ju­ći Dar­ka Ša­ri­ća, Stan­ka Su­bo­ti­ća, Na­se­ra Kelj­men­di­ja, Sa­fe­ta Ka­li­ća, Bra­na Mi­ću­no­vi­ća i dru­ge. Pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je Pr­ve ban­ke, ban­ka je do­spje­la u ru­ke nje­go­ve po­ro­di­ce, a nje­go­va vla­da ulo­ži­la je u nju ve­li­ke su­me dr­žav­nog nov­ca. Ko­ri­sti­li su je, ka­ko su uka­za­li iz OC­CRP, da pe­ru no­vac i da da­ju ve­li­ke kre­di­te lju­di­ma iz svi­je­ta or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Nov­ča­ne po­zaj­mi­ce odo­bra­va­li su se­bi i svo­jim pri­ja­te­lji­ma. Po­što kre­di­ti ni­su bi­li ot­pla­ći­va­ni, Đu­ka­no­vić je po­ro­dič­nu ban­ku spa­sio ta­ko što je pri­mo­rao par­la­ment da usvo­ji po­seb­ni za­kon.
Da bi obez­bi­je­dio neo­p­hod­ni no­vac za ban­ku u du­go­vi­ma, pro­dao je dr­žav­nu elek­tro­e­ner­get­sku kom­pa­ni­ju i tra­žio da se sred­stva ulo­že u ban­ku. Ka­da se Cen­tral­na ban­ka us­pro­ti­vi­la ne­za­ko­ni­tom po­slo­va­nju Pr­ve ban­ke, Đu­ka­no­vić je ot­pu­stio gu­ver­ne­ra i za­mi­je­nio ga oso­bom iz svo­je po­ro­dič­ne ban­ke kr­še­ći ta­ko ne­za­vi­snost Cen­tral­ne ban­ke. Nje­go­va vla­da go­to­vo ni­kad ni­je pro­vje­ri­la skan­da­le o ko­ji­ma su pi­sa­li me­di­ji. OC­CRP uka­zu­je da su tu­ži­o­ci ko­je po­sta­vlja po­zna­ti po to­me što is­tra­žu­ju ko no­vi­na­ri­ma ot­kri­va in­for­ma­ci­je, ali ne i kri­mi­nal­ce i ko­rup­ci­ju – osim ako to ne ide u ko­rist Đu­ka­no­vi­ću. Uče­stvo­vao je u pro­da­ji par­ce­la na cr­no­gor­skoj oba­li sum­nji­vim lič­no­sti­ma – ru­skim taj­ku­ni­ma, ili azer­bej­džan­skim kom­pa­ni­ja­ma ko­je kon­tro­li­še po­ro­di­ca pred­sjed­ni­ka Ali­je­va.
Đu­ka­no­vić je 2015. po­di­gao kre­dit od jed­ne mi­li­jar­de do­la­ra za iz­grad­nju 41 ki­lo­me­tra di­o­ni­ce auto­pu­ta. Ta­ko je uve­ćao jav­ni dug i pre­kr­šio evrop­ske stan­dar­de za­du­ži­va­nja. OC­CRP na­vo­di i da je od 2006. go­di­ne Đu­ka­no­vić ko­ri­stio jav­ni no­vac da bi obez­bi­je­dio 300 mi­li­o­na eura dr­žav­nih ga­ran­ci­ja za kre­di­te ko­je su uze­le pri­vat­ne kom­pa­ni­je. Ni­ka­kva ka­ma­ta ni­je tra­že­na. Vi­še od po­lo­vi­ne tih kre­di­ta, 184 mi­li­o­na eura, ni­ka­da ni­je ot­pla­će­no, pa će te du­go­ve mo­ra­ti da pla­te gra­đa­ni Cr­ne Go­re. Ve­li­ki dio su­me – 130 mi­li­o­na eura – du­gu­je Oleg De­ri­pa­ska, ru­ski taj­kun i je­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di u svi­je­tu. OC­CRP na­gla­ša­va i da je Đu­ka­no­vi­će­va vla­da po­nu­di­la dr­ža­vljan­stvo ta­da naj­tra­že­ni­jem re­gi­o­nal­nom nar­ko-bo­su Dar­ku Ša­ri­ću. Dr­ža­vljan­stvo bi bi­lo odo­bre­no da je Sr­bi­ja do­zvo­li­la Ša­ri­ću da se od­rek­ne srp­skog. Dr­žav­ne no­vi­ne se, po na­vo­di­ma OC­CRP, ko­ri­ste za bla­će­nje no­vi­na­ra i ak­ti­vi­sta ko­ji uka­za­ju na sve­pri­sut­nu ko­rup­ci­ju.


Ne­ma vla­da­vi­ne pra­va

Ko­or­di­na­tor u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ana Ne­ne­zić ka­za­la je da se pi­ta­nje uspje­šno­sti iz­grad­nje dr­ža­ve mo­že po­sma­tra­ti sa vi­še aspe­ka­ta.
– S jed­ne stra­ne, ostva­ren je na­pre­dak u in­te­gra­tiv­nim pro­ce­si­ma, jer su ak­tiv­no­sti u pri­stu­pa­nju EU i NA­TO-u sna­žno sti­mu­li­sa­le od­re­đe­ne re­form­ske za­hva­te, ko­ji za cilj ima­ju us­po­sta­vlja­nje prin­ci­pa na ko­ji­ma po­či­va­ju i ze­mlje čla­ni­ce ovih sa­ve­za, od­no­sno vla­da­vi­ne pra­va i prav­ne dr­ža­ve, pro­mo­ci­je i za­šti­te gra­đan­skih pra­va i slo­bo­da i raz­voj de­mo­krat­ske po­li­tič­ke kul­tu­re i par­ti­ci­pa­tiv­ne de­mo­kra­ti­je – re­kla je Ne­ne­zi­će­va.
S dru­ge stra­ne, ka­ko sma­tra, cr­no­gor­sko dru­štvo sna­žno ogra­ni­ča­va ne­smje­nji­vost vla­sti ko­ja je prak­tič­no za­ro­bi­la in­sti­tu­ci­je i ne do­zvo­lja­va im da efek­tiv­no pri­mi­je­ne usvo­je­no za­ko­no­dav­stvo.
– Još Cr­na Go­ra ni­je dr­ža­va za­sno­va­na na vla­da­vi­ni pra­va, ne­ma ja­ke ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je, ni­je ostva­ri­la eko­nom­ski pro­spe­ri­tet ni­ti nje­ni gra­đa­ni ima­ju jed­na­ke šan­se. Ukrat­ko, pra­vo se od moć­ni­ka i da­lje za pri­ja­te­lje tu­ma­či, a na ne­pri­ja­te­lje pri­mje­nju­je, što stva­ra osje­ćaj prav­ne i po­li­tič­ke ne­si­gur­no­sti za zna­tan broj gra­đa­na – na­ve­la je Ne­ne­zi­će­va.
Po­li­tič­ke eli­te se, ka­ko je oci­je­ni­la, odr­ža­va­ju na po­dje­la­ma, a pro­tiv ne­is­to­mi­šlje­ni­ka se vo­de pr­lja­ve kam­pa­nje umje­sto da se otvo­ri sa­dr­ža­jan di­ja­log o to­me za­što ne­ma mjer­lji­vih re­zul­ta­ta u obla­sti vi­so­ke ko­rup­ci­je, za­što su in­sti­tu­ci­je ne­do­volj­no tran­spa­rent­ne u svom ra­du i za­što ne po­sto­ji prin­cip po­je­di­nač­ne po­li­tič­ke i dru­štve­ne od­go­vor­no­sti.
– Ka­ko to da se jav­ni dug po­ve­ćao tri pu­ta, a isto­vre­me­no se znat­no po­ve­ća­va broj ne­za­po­sle­nih, od­no­sno utro­stru­čio se broj ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca. Broj­na pi­ta­nja osta­ju otvo­re­na, ali ohra­bru­je što su ne­ki pro­ce­si po­če­li i što su ne­za­u­sta­vlji­vi – re­kla je Ne­ne­zi­će­va.


Za­ko­ni se ne spro­vo­de

Cr­na Go­ra je ostva­ri­la bit­ne ko­ra­ke u prav­cu in­te­gri­sa­nja u evro­a­tlant­ske struk­tu­re. To je je­di­ni uspjeh ko­jim obi­lje­ža­va­mo de­set go­di­na ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti, ka­za­la je pred­stav­nik In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va Jo­va­na Ma­ro­vić. Ona je re­kla da taj uspjeh ni­je be­zna­ča­jan i na tom pu­tu su ostva­re­na od­re­đe­na una­pre­đe­nja i is­pu­nje­ni mi­ni­mal­ni po­li­tič­ki i eko­nom­ski pred­u­slo­vi ko­ji su sta­vlje­ni pred in­sti­tu­ci­je.
– Ipak, na­pre­dak je i da­lje sim­bo­li­čan s aspek­ta una­pre­đe­nja vla­da­vi­ne pra­va i stan­dar­da ži­vo­ta gra­đa­na. Dr­ža­va je i da­lje vi­so­ko ko­rum­pi­ra­na, par­ti­to­kra­ti­zo­va­na, sa usta­lje­nim ne­de­mo­krat­skim prak­sa­ma ko­je se spo­ro i ne­volj­no mi­je­nja­ju. Još če­ka­mo de­mo­krat­sku smje­nu vla­sti i gr­če­vi­to se bo­ri­mo za mi­ni­mal­ne uslo­ve za fer i slo­bod­ne iz­bo­re. In­sti­tu­ci­je još ni­su do­volj­no otvo­re­ne i va­žan dio nji­ho­vih ak­tiv­no­sti za­sni­va se na pri­kri­va­nju ne­do­sta­ta­ka i ne­pra­vil­no­sti, umje­sto na nji­ho­vom ot­kla­nja­nju. Za­ko­ni je­su una­pri­je­đe­ni, ali se ne spro­vo­de. Kon­tro­la iz­o­sta­je na svim ni­vo­i­ma, pa i ta­mo gdje se sit­ni pre­stu­pi ka­žnja­va­ju, i da­lje je ri­ječ o se­lek­tiv­nom sank­ci­o­ni­sa­nju – sa­op­šti­la je Ma­ro­vi­će­va za „Dan”.
Na­gla­si­la je da su in­te­re­si par­ti­je i po­je­di­na­ca i da­lje pri­mar­ni.
– Dr­ža­va je i da­lje naj­ve­ći po­slo­da­vac, sa ve­li­kim bro­jem pre­ko­broj­nih slu­žbe­ni­ka, dok se ta­čan broj za­po­sle­nih na lo­kal­nom ni­vou i ne zna – oci­je­ni­la je Ma­ro­vi­će­va.